Скривено благо

Миџор је један од врхова Старе планине који се налази десетак километара северно од села Топли До или 35км од Пирота. Недалеко од поменутог села су резервати природе Браткова страна и Вражја глава. Надморска висина Миџора је 2169 метара и својом висином заузима четрнаесто место у Србији. Од њега су виши само врхови на Проклетијама и Шар планини, а ако посматрамо ужу Србију, онда је највиши врх у Србији. Из Топлог Дола на Миџор се стиже стазом преко Дугог била. У околини Миџора нема богатих шума, само густе планинске траве и високе папрати. Јосип Панчић је десетак биљних врста са Миџора окарактерисао као веома ретке, а неке и ендемичне. На врху Миџора је камена пирамида, која означава, не само највишу тачку, већ и државну границу. Планинари који доспеју до Миџора имају задовољство да уживају у прекрасној панорами пред њима. Са крова Старе планине све је као на дохват руке, поглед допире десетинама километара около.
Недалеко од Миџора, 1,2 км југозападно, је Бабин зуб. Прича каже да је некада у околини живела нека баба Марта која се непрестано противила сечку (фебруару). Не обазирући се што сечко има још три дана владе, јер су у марту првих девет дана његова, она погоди чобане, однесе бачије да бућка масло, истера овце, па и сама крену са њима.«Прође сечко као пас, а баба Марта истера овце на бачију«, говорила је баба Марта, а сечко да би јој се осветио, пусти јак мраз, те се овце посмрзавају, бачије попуцају а Господ осуди бабу и она се смрзне и распадне, само остане један зуб, који се и данас види. Под ударом времена основна стеновита маса Бабиног зуба претворена је у један виши и један нижи остењак, оба неправилног облика. Изразито доминира околином, јер је готово без вегетације и чини контраст околном зеленилу. У околини овог занимљивог врха налази се мноштво изузетно хладних извора планинске воде невероватне чистоће. Извори су на надморској висини од 1500 до 2000м, а температура им се креће од 4 до 7 0Ц.
Југоисточно од Миџора на главном гребену је још неколико врхова висине око две хиљаде метара. Вражја глава је врх висок 1938м, оштар је и стеновит, а окружује га више остењака различитих облика. До овог врха најлакше се долази из Топлог Дола, али је и ту потребно уложити велики напор да би се савладао успон. Само метар нижи од Вражје главе је врх Три чуке (1937м), иначе, резерват природе, испод чијих је стрмих стена извор Дојкиначке реке. У сливу ове реке налази се још један резерват природе Смрче.
У атару села Рсовци, 22км удаљеног од Пирота, је стабло црног бора које је под заштитом државе и представља још један споменик природе на овом подручју. Крај овог села, на десној обали Височице, на Старој планини, у пећини брда Калик налази се црква Светог Петра и Павла, познатија као пећинска црква. То је атрактивни средњевековни споменик културе са остатком фресака из XИИ века. До цркве се долази каменитом стазом. Сама црква је у стени, где су у камени масив укљештена врата и два прозора. На северном зиду сачуван је остатак првобитног живописа – фигура Христа Младенца. Ова фреска је готово јединствена у српском фреско-сликарству јер је Христос млад и ћелав.
Најинтересантнији део долине реке Височице је клисура Владикине плоче, дугачка 2км и на неким местима дубља од 300м. Почиње код пећине Потпећ а завршава код ушћа потока Козарник. Ова клисура се налази ван свих путева, па је стога позната само правим заљубљеницима у природу.
На странама клисуре Владикине плоче истражено је 11 пећина. Највећа и најинтересантнија пећина је Владикина плоча. Улаз је висок 18 метара, широк 12 метара, а главни пећински канал је дужине 190 метара. На крају овог канала уским пролазом силази се у Блатну дворану, 10м нижу од дна пећинског канала. Од главног канала се одваја краћи бочни канал који се претвара у јаму дубоку 30м.
Нешто више од тридесет километара од Пирота, у подножју Старе планине, испод дрвећа, бисра и хладна избија Јеловичка река. Недалеко од извора се налази Копрен, проглашен резерватом природе. Људи кажу да вода одавде престане да извире, на неко време, а онда опет настави да тече. Некада је вода са овог врела покретала малу хидроцентралу и ваљавицу, а данас тога више нема. Данас на месту где се састају Јеловичка и Брлошка река, налази се одмаралиште Врело. Пријатна, шумовита долина, на око 800 метара надморске висине је место где се никада не спуштају магле, што боравак на овом месту чини још пријатнијим.

       Извор:Ако сте страствен планинар, риболовац или само заљубљеник у природу, онда је Стара планинаправи изазов за вас
 

* *

ЈЕЛОВИЦКО ВРЕЛО НА СТАРОЈ ПЛАНИНИ ПРЕСУСУЈЕ НА САМО ЈЕДАН ДАН СКОРО СВАКЕ ГОДИНЕ ОКО ПРЕОБРАЗЕЊА,19.АВГУСТА.МИСТЕРИЈУ ЦЕ ПОКУСАТИ ДА РАЗРЕСИ МЕДЈУНАРОДНА ЕКСПЕДИЦИЈА КОЈА ПО ТРЕЦИ ПУТ ДОЛАЗИ НА ОВУ ЛОКАЦИЈУ.САСТАВЉЕНА ЈЕ ОД ДЕСЕТ СПЕЛЕОРОНИОЦА ИЗ НЕМАЦКЕ,ПОЉСКЕ И СВАЈЦАРСКЕ.ПОСЛЕДЊИ ПУТ БИЛИ СУ ПОЦЕТКОМ ОВЕ ГОДИНЕ КАДА СУ РОНИЛИ ДО 48 МЕТАРА ДУБИНЕ.ЗБОГ ВИСОКОГ ВОДОСТАЈА И ОПАСНИХ УСЛОВА ТАДА СУ ОДУСТАЛИ ОД РОЊЕЊА НА ВЕЦОЈ ДУБИНИ,АЛИ ЈЕ САДА НИЗАК ВОДОСТАЈ ПА ЦЕ ПОКУСАТИ  ДА СА СКУПОЦЕНОМ ОПРЕМОМ КОЈУ ДОНОСЕ ДА ПОПРАВЕ РЕКОРД.
РОНИОЦИ СТРАНЦИ
ЦЕ ПОКУСАТИ ДА ОДГОНЕТНУ ЕВЕНТУАЛНУ ПОВЕЗАНОСТ ЈЕЛОВИЦКОГ ВРЕЛА СА ВЕЛИКИМ ПОДЗЕМНИМ ЈЕЗЕРОМ ЗА КОЈЕ ПРЕТПОСТАВЉАЈУ ДА ПОСТОЈИ.ПОСТАВИЦЕ МЕРНЕ СТАНИЦЕ КОЈЕ ЦЕ  НАРЕДНИХ ДЕЦЕНИЈА МЕРИТИ ПРОТОК ВОДЕ.ОДРЗАЦЕ КУРСЕВЕ И ПРЕДАВАЊА ЗА ЦЛАНОВЕ РОНИЛАЦКО ПЛИВАЦКОГ КЛУБА ИЗ ПИРОТА.СНИМАЈУ СВЕ ЗА НАСТУП ИДУЦЕ ГОДИНЕ НА САЈМУ ПОДВОДНОГ ТУРИЗМА У СТУТГАРТУ.БОРАВИЦЕ НА ЈЕЛОВИЦКОМ ВРЕЛУ И СЕПТЕМБРА И ОКТОБРА.
У ЈУГОСЛАВИЈИ СЕ ПАМТЕ ЛЕГЕНДАРНИ РОНИОЦИ ГУСАРА ИЗ НИСА КОЈИ СУ БИЛИ АНГАЗОВАНИ ЗА СВЕ НАЈОПАСНИЈЕ АКЦИЈЕ.АЛИ,ВРЕМЕНА СЕ МЕЊАЈУ,РЕСПЕКТУЈЕМО СТРАНЦЕ,ГОСТИМО ИХ НОН СТОП.ОДУЗИЦЕ СЕ РЕСЕЊЕМ МИСТЕРИЈЕ ЈЕЛОВИЦКОГ ВРЕЛА ?

       = извор:Мистерија блага у води 

**

Група ронилаца из Немачке боравиће почетком априла на Старој планини, где ће истраживати извор Врело, за које се претпоставља да истиче из огромног подземног крашког језера и за истраживаче још увек представља велику мистерију... Извориште се налази на истоименом излетишту у срцу Старе планине, а рониоци никада нису успели да открију његову дубину, нити разлог због кога сваке године, негде око Преображења, мистериозно пресуши на само пар сати, да би се убрзо поново активирало.
Директор Туристичке организације Пирот (ТОП) Братислав Златков каже за Танјуг да су рониоци из Немачке, заједно са својим колегама из Србије, овде већ боравили прошле године и да су се спустили до 48 метара дубине, али дубље нису могли јер нису имали специјализовану опрему за екстремне услове роњења.
За почетак априла најавилли су поновни долазак са специјалном опремом и онда планирају да у потпуности истраже Врело, које их је одушевило због вела мистике којим је окружено.
На дубини од 48 метара, октобра прошле године, они су дошли до такозваног сифонског врела које је, како претпостављају, системом спојених судова спојено са огромним подземним крашким језером. Из њега је вода шикљала огромном брзином и нису смели да иду даље, али сада планирају да понесу опрему која ће им омогућити да и ту препреку савладају, каже Златков.
Према његовим речима, ТОП ће настојати да се ово излетиште и само извориште потпуно уреди, обележе прилази извору с обзиром на огроман туристички потенцијал који ово место има.
Цела Стара планина, истиче Златков, представља заиста невероватан бисер природе који је све популарнији код туриста, нарочито оних који жуде за адреналином, боравком у нетакнутој природи, у селима са аутентичном архитектуром у којима имате осећај као да је време стало пре пар стотина година.
У прилог томе говори и огромно интересовање на прошлог месеца одржаном Сајму туризма у Београду, где је подељено више од 10.000 брошура о Старој планини, али и о пиротском качкаваљу, сиру, пегланој кобасици, јагњетини, пиротском ћилиму и другим брендовима овог краја, наводи Златков.  - бисер природе

**

Источна Србија, са нагласком на Стару планину

август 2011. године

Пише: Слободан Боба Огризовић
Чланак „Источна Србија (I део)“ можете прочитати овде>>>
У нашим дугогодишњим настојањима да видимо што више од ове наше Србије, на ред је дошао и регион Старе планине, истина у летњем периоду. Иако је летњи поход на Бабин зуб права јерес за скијашку популацију, ипак таква варијанта пружа многа друга задовољства која, такође, не треба пропустити.

Уз опште-познату-већ-тако-досадну чињеницу да на располагању имамо све мање новца, што, опет, све више ограничава планиране и жељене обиласке Србије, и све више тражи, информатички речено, зиповане варијанте путовања, направили смо (пре)амбициозни план да за пет-шест дана видимо што више од Источне Србије, и да наставимо тамо где смо застали пре пар година. А била је то, ономад, тура к’о бомбона – од Кучева, Мајданпека и Неготина, до Ђердапа – па преко Кладова до Голупца.

Београд – Стара планина (Балта Бериловац)

Иако до Старе планине од Београда има (свега) 300 километара, једнодневни скок до одредишта – виле „Бабин зуб“ у селу Балта Бериловац, није баш ни тако наиван подухват. Нарочито када се узме у обзир стање асфалта на појединим деоницама пута кроз Источну Србију. Наравно, лоши путеви нису никада били иоле озбиљан изговор за одустајање од путовања по Србији. Они су за исток Србије, изгледа, константа, исто колико и драги људи, прелепа природа и трагови бурне историје – на коју год страну кренули.
Аутопут, прилично заузет камионима и европско-гастарбајетским путничким регистрацијама, послужио је да брзо стигнемо до Параћина. Једини новитет на том делу пута је нови МцДоналд’с – код Велике Плане. Мало ли је!

    Извор:.... Источна Србија (II део)

***

  Белешка уз овај избор, назван пригодно "Скривено благо". - Сигурно да би се кроз овај прозор "Заветина" могло видети и више да су доступне и емисије Г-ђе Цице Лукић, везане за Стару Планину. ЕКО ФАЈЛ :Ђурђевдан, село Дојкинци, Стара планина

Дојкинци, село на обронцима Старе планине, данас све више постаје насеље остарелих и немоћних.

Некада се са 12.000 оваца и 1.000 говеда, која су пасла на најбољим пашњацима и ливадама и пила на чистим потоцима, бавило производњом која је данас најближа појму органске пољопровреде.

Данас чека планове и новац, јер има идеалне услове, за обнављање производње - здраве хране. Сваке године, међутим, на Ђурђевдан, село оживи, и у њега се сливају прошли и будући мештани да прославе старе обичаје и ритмове природе по којима се живело и захваљујући којима је село било богато и успешно.

Режисер емисије Цица Лукић

*

Стара планина, аутохтона људска душа.  - Ова емисија Еко фајла говори о простору Височког поља, које се сместило између Видлича и Старе планине.

Овде је започет такозвани СТАР програм који треба да омогући обнову аутхотхтоних врста животиња које су скоро нестале не само из ових крајева него и из целе републике. Али како обновити сточни фонд у долини у којој је некада у 8 села живело око 1000 људи, а сада из има само седамдесетак? Малобројни становници овог краја који су нам представили своју долину и проблеме сточарства у њој дали су нам свој рецепт, а то је дух, на моменте тужан, али и ведар, који је остао несаломим упркос не малим тешкоћама.

Режисер емисије Цица Лукић

*

Стара планина, кичма и судбина. - Стара планина одувек је била настањена захваљујући својим богатствима - обиљу воде, непрегледним пашњацима, шумама, рудама.

Сви народи који су овде долазили и остајали, оставили су дубоке трагове. У емисији ћемо видети етно парк Равне, крај Књажевца, упознати винску културу која баштини још од римљана, прочићемо Буџак, мистични ћошак Србије, и видети како људи, упркос економским тешкоћама, успевају да се одрже захваљујући управо богатствима Старе планине.

Режисер емисије Цица Лукић.

***

Врело, снимио Ненад Ђорђевић

Могли бисте да погледате и овај прилог:БАКА КОСА И  Маријан Ранчић  .

Рођена у селу Брлог (3км од Врела) од оца Александра и мајке Љубице. Девојачко презиме Лилић. У браку са Ђорђем Ранчићем (Жорж) имала је троје деце Слађану, Олгицу и Зорана и петоро унучади, Драгана, Ненада, Александру, Маријана (мене) и Слободана. Од општих података волео бих да поделим са вама и усађено памћење да је бака Коса поред своје деце и унучади највише на Свету волела свог брата Божидара Лилића. Њега смо, додуше, волели сви у фамилији а по темељности и доброти памте га и бројне генерације ђака у Пироту.

Ништа мање је волела и његову децу, Александра и Данијелу и унучад, Димитрија, Божидара, Јована и Јефимију.

Дакле, она је крива за моју љубав према Врелу и Старој планини и ако морам укратко да опишем суштину свог одрастања онда би то звучало овако: Одрастао сам на овчем млеку и качамаку. Умивао сам се у потоку.Љубећи планину грлио сам свом снагом живот.

Језик ми је био бржи од корака а сваки је скоро носио невољу. На једном рамену неприлику, на другом покајање а уместо милости чешће сам добијао батине. 

      _____

      

Масив Старе планине налази се у источном појасу Карпатско-балканске планинске масе, где представља западни део великог и познатог планинског масива Балкана, који се у целини пружа у суседној Бугарској.
Стару планину у Србији изграђује пространи планински венац који почиње од обронака Вршке чуке (692 м.н.в) изнад Зајечара, а затим се пружа према југоистоку, одакле се нагло издиже изнда Књажевца и прелази у високи планински масив који се лучно пружа правцем северозапад-југоисток достижући највећу висину на врху Миџор (2.160 м.н.в). Главни гребен Старе планине, поред врха Миџор, обележава већи број врхова висине до 2000 метара: Големи камен (1969м), Голема цука (1957м), Вразја глава (1935м), Три цуке (1937м), Копрен (1963м) и Сребрна глава (1932м). Најмање надморске висине су на ободу Пиротске котлине док је са запада масив Старе планине омеђен долинама реке Нишаве и Тимока.
У рељефу Старе планине јасно се могу уочити издвојени делови масива: Висок, са луком Бабиног зуба, Миџора и Сребрне главе; Видлич, са Басарским каменом, Тепошем и Одоровачким пољем и ерозиони базен долине реке Височице са притокама. Управо између Висока и Видлича, на 900 метара надморске висине налази се одмаралиште ВРЕЛО. Сакривено у подручју кречњачких стена, Јеловичког и Дојкиначког врела, наше ВРЕЛО представља почетак реке Височице . Пријатна и шумовита долина са једне и стрми планински венци са друге стране чине Врело иделним местом где се никада не спуштају магле, где су зоре радосне а ноћи хладне.
Без обзира на крајњу дестинацију на Старој планини, Врело представља природни географски центар и одличну базну станицу за све заљубљенике у природу. Оближња села су Брлог и Дојкинци са северозападне стране, Јеловица са источне и Височка Ржана, Славиња и Рсовци са западне. Пут од Пирота до Врела пролази кроз Рсоваце и у селу Височка Ржана се рачва на пут ка Врелу (лево) и десно пут ка Славињи, Бољевдолу, Одоровачким пољима, итд…
У атару села Рсовци, 22км удаљеног од Пирота, је стабло црног бора које је под заштитом државе и представља још један споменик природе на овом подручју. Крај овог села, на десној обали Височице, на Старој планини, у пећини брда Калик налази се црква Светог Петра и Павла, познатија као пећинска црква. То је атрактивни средњевековни споменик културе са остатком фресака из XИИ века. До цркве се долази каменитом стазом. Сама црква је у стени, где су у камени масив укљештена врата и два прозора. На северном зиду сачуван је остатак првобитног живописа – фигура Христа Младенца. Ова фреска је готово јединствена у српском фреско-сликарству јер је Христос млад и ћелав.
Најинтересантнији део долине реке Височице је клисура Владикине плоче, дугачка 2км и на неким местима дубља од 300м. Почиње код пећине Потпећ а завршава код ушћа потока Козарник. На странама клисуре Владикине плоче истражено је 11 пећина. Највећа и најинтересантнија пећина је Владикина плоча. Улаз је висок 18 метара, широк 12 метара, а главни пећински канал је дужине 190 метара. На крају овог канала уским пролазом силази се у Блатну дворану, 10м нижу од дна пећинског канала. Од главног канала се одваја краћи бочни канал који се претвара у јаму дубоку 30м.
Волим да кажем да права лепота Старе планине почиње тамо где се асфалтни пут завршава. На Врелу то су све оне стазе које воде до Манастира пресвете Богородице, низ Мечкину страну до Смардана и даље или на другу страну Јеловачком реком до признатог резервата природе Копрен . Посебну лепоту Старе планине чине предели после села Дојкинци. Арбиње, Три чуке, Вражја глава су предели и врхови које ћу посебно обрадити.

      = извор: Лепота Старе планине почиње тамо где се асфалтни путзавршава