РЕКЛАМА, РЕКЛАМЕРСТВО

Реклама је трговачки део посла, и она је често завијена у неке обланде. Како на масовним медијима, тако и на интернету.  Наслови таквих реклама су, често, бомбастични, дречави, и такви какви јесу, сами наслови, не иду даље од скретањња пажње, чистог рекламерства. Ево како се хвали једна књига, и при том се рекламира и једна бања. Одломак. Најзанимљивије  тамо није наслов  (Поп Мартин и скривено благо  Источне Србије), већ фотографски прилог – фотографије предела ове недовољно познате области.
„Не знам да ли ми се више допао опис последњег погледа Поп Мартина упућеног Лазару, Донкина исповест или беседа новинара Васе о психологији златара. Имао сам утисак да читам Иву Андрића.
Али, хоћу нешто више да кажем о овим легендама што ће вас још више учврстити у одлуци да набавите књигу и да бар за тренутак закорачите у стара времена данашње југоисточне Србије.
Све је почињало на летовању у звоначкој Бањи. Мој даљи рођак, а у сваком случају одличан пријатељ Драгољуб Нотев држао је кафану, а и данас изнајмљује најбољи приватни смештај у Звоначкој бањи. У његовој кафани, испод базена са једне и Асеновог калеа са друге стране прилазили су многи добронамерни и недобронамерни путници намерници и ненамерници. Данас она више не постоји, али њу и неке сличне њој замењује фацебоок група Поп Мартинових следбеника.
За оне који не знају Звоначка бања је једна од најлековитијих бања за обољења нервних болести. Ова обољења никад нису била раширенија, а бања никад није била јаднија, но да не скрећем са теме.Ако мало погледате мапу, видећете да су Звоначка бања и њено средњевековно утврђење Асеново кале на средини пута између древног Наисуса, тј. данашњег Ниша и некадашње Сердике, тј. Софије. Ни мање ни више него таман толико да коњаник може да ову дистанцу пређе у једном цугу, ако је у журби узме одморног коња и одмах настави ка Софији. Постоје пуно ископина и археолошких доказа о овоме, ал да не замарам…
Цариградским друмом су пролазили крсташи, турци, ходочасници, каравани. Злато је било једино средство за згртање блага у то време, па нека кеса или можда и више њих морале су да скрену са пута. Злато углавном потиче из времена пре Турака, потиче од крсташа који су се из Византије враћали пут Рима, Беча, Париза и Лондона. Злато потиче у једној мери и од Дубровчана када су бродили друмским путевима.
Интересантно, бар по разговорима Драгољуба Нотева са бугарским историчарима специјализованим за средњи век псеудонимом Поп Мартин се одржао пуно векова. Како? Изворни Поп Мартин је био веома интелигентан човек, а један од сталних задатака његових хајдука је био да не бријају браду и бркове, да пуштају косу (калуђерски тип стајлинга) и да носе крзнене шубаре од црне вуне. Тако су поприлично били идентични, а како су им се виделе само очи, људи нису ни могли да их разликују. Име Мартин је постајало све чешће међу хајдуцима, па управо на тај начин и његов култ је опстајао још дуго година, а вероватно и векова.О начину регрутовања и ритуалима учлањења у чету неком другом приликом. Занимљиво је рећи и како су хајдуци тренирали, какве коње су јахали, како су наплаћивали пролаз кроз њихов реон и како су спречавли изградњу џамија.Посебно је остала мистификована највећа магаза, тј. смокова дупка и чињеница да и данас јагма не јењава, а поједини занесењаци најскупље плаћају сазнања о њој. Не заборавите, у Брациној књизи није јасно наглашено шта се касније десило са Мартином, хајдучка крв не мирује, па можда се наставе и неке нове пустоловине његове дружине. Ја бар прижељкујем.И још нешто.Ако се запитате у чему је права снага Поп Мартиновог блага? Рашка област има своје Немањиће, Западна Вука Караџића, централна Светог Цара Лазара, Карађорђа и тако даље. А кога има Источна Србија? Људи воле да се вежу за лидере, а простор и прилика су одлични за појаву једне енигматичне личности.Братислав је управо својим романом учврстио култ поп Мартина у драгоцену легенду за људе из наших крајева. А ако се питате да ли још увек постоји његово благо … па управо то благо је утиснуто у лепоту овог краја која је непознаница и дан данас већини локалног станивништва …“
      = извор: видети више