Полазиште у Сазвежђе З

ТАМО ГДЕ ЧОВЕК НЕ МОЖЕ НИШТА ДА УЧИНИ.(T a м o се полази из света дугогодишње суше и пустиње према мистерији ретке оазе коју напајају древни извори, весели гробови, хиљадугодишњи пљускови и светлост)

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

среда, 02. новембар 2016.

Ову сам рупу ја ископао... / Белатукадруз



Ову сам рупу ја ископао...


.. У авлији Лукића, јуче поподне. више од метар. Извадио сан орах, који сам посадио пре неколико година...Ту је био мали расадник ораха. .И нисам је затрпао. Сутра ћу, ако Бог да., или ових дана посејат бели лук јесењак....
   Док ви, можда, очајавате, буљите у компјутер, лајкујете оно што вам се као допада, кидате се због овог или оног, и не мрдате из своје - рупе, могуће много дубље од моје....
    Месец дана нисам био у родном дому, а погледајте колико опалог лишћа! До колена. Двоја кола...
 
... Флобер је написао кратки роман "Новембар", Кнут Хамсун "Глад", Милош Црњански "Дневник за Чарнојевића", а ја "Дневник за Сенковића" - али, чини ми се да су овај новембар, који је тек започео,и крај октобра, можда и неки метеор изнад Хипербореје,  већ написали нешто око, иза и у самој "Великој магази" или Документационо информационом Центру СЗ, што делује узбудљивије од романа. Не, није то некакав интернет-роман. О, не. Интернет је много обећавао, али је често злоупотребљен, али о томе неком другом приликом...

...
У једној од соба ВМ, коначно је је стигла једна фотографија која је прекрила читав зид. Са том сликом су стигли два песника - Милена и Александар. Ту је таква тишина, и лети, а тек у новембру. Ту ће им бити добро. У тој соби смо одрастала и ту нам је наша мајка пекла најбоље погаче на свету!

..
Ово су неке од бундева које сам ја посадио, окопао, однеговао... овог лета....


.
..
Ово је кудеља наше покојне мајчице која је негде одлутала, и лутала је скоро  петнаестак година док се није појавила данас пред вратима собе у којој сам рођен (прва  соба ВМ).


Обична дрвена кудеља... за мене и нешто више. Јер јутрос сам се пробудио нешто раније, имао сам визију - видео сам нашу Наталију како улази на тзв. Другу капију (друга авлија) - како, кад сам ту капију закључао катанцем?.... И онда је док сам размишљао о томе прибирао се, зазвонио телефон и стигла је порука из велике даљине.... У каквој су вези, има ли ту уопште икакве везе, између визије наше мајчице и поруке која  је стигла, тј. оног ко  ју је написао?Да ли наша мајчица ... помислих нерадо одобрава то... како живим у последње време... Не, не... имала је уобичајен изглед... Није била намрштенба, не, не.Али брзо је нестала... Можда је она донела и оставила ту залуталу кудељу, знајући шта све скупљам?... итд....
..
У трећој соби ВМ, коју смо звали до пре неколико година "Мала магаза", уместо брашна и џакова са шећером, уселила се Периодика, Рукописи... И неке ствари које ту никада нису припадале...

Отворио сам и ту собу да се проветри...јер је био  сунчан дан. Леп јесењи дан и наставио посао који сам прекинуо крајем претходног дана. Пресађивао сам цвет амарилиса, два стабаоца виноградарских прасака.... И тада сам налетео на кудељу, ону лутајућу кудељу, коју је можда током минуле ноћи ту оставио споменути дух из моје визије! Свашта се дешава понеким људима, поготову онима којима се ништа не дешава, и нарочито онима који су или промашили многе ствари, или рођени прерано...
...

Ово је орах који смо управо пресадили Мита и ја. У Другој авлији.


...

Ово су руже које је Мита пресадио у Другом дворишту....


...
...

Дошло је време да и руже промене локацију - руже из једног предживота који су надживеле. где је?  У том цвету, који цвета и даље.
..
А ово је Шолетова ружа. Купила је у априлу, да је посадим испред тзв. нове куће, где је увек било калопера, лала и другог цвећа. И тек је процветала у октобру!!


...
Гледам те крушке опале у Другој авлији по трави, - како  брзо труну и нестају, - воћке и човек, чини се понајбрже...

...
Момци су заложили ватру, јер преко ноћи захладни као на планини. Уосталом, новембар је... Да...Надам се да ће се амарилис (луковица) примити, да неће измрзнути, јер цветови  и слике, црвено и невероватно, треба да преживе као ирваси на далеком северу Европе... Надам се. .. И верујем да ће бити онако како је Бог замислио...
    Сутра и прекосутра ћу већ да засадим и липарију, џокет и још неколико лоза. Све оно што посадимо васкрсава и надживљује нас...
      (Из Мојих бележница)

Нема коментара: